Vređanje vernika | Peščanik

“Fajgeljeva pretpostavka je stoga duboko uvredljiva za sve vernike. To što je neko pripadnik ove ili one religijske organizacije ne znači da je njenim velikodostojnicima delegirao pravo da umesto njega odlučuju o estetskim i političkim pitanjima. Iako se vernici međusobno itekako razlikuju po estetskim, političkim i inim stavovima, još nisam upoznao vernika koji smatra da ga predstavnici crkvene hijerarhije zastupaju u ovim oblastima, a još manje da je dužan na prihvati njihove stavove….Da skratim priču – Andreja Fajgelja treba smeniti sa mesta direktora i glavnog i odgovornog urednika KCNS-a. Argument već znate: 1) Andrej Fajgelj vređa vernike, 2) vernici čine 90 posto stanovnika Srbije, pa samim tim i 90 posto poreskih obveznika, i stoga 3) ne treba dopustiti da ih neko vređa za njihove pare.”
from Novosadsko Ubrojčavanje http://pescanik.net/2013/11/vredanje-vernika/
via botovi

Cenzura otvorenog pisma Dušana Mašića

Juče se desila još jedna cenzura u Srbiji.

Par sati nakon postavljanja otvorenog pisma Sanji Ilić (novinarki “Kurira”) na B92 sajt u rubrici “Moj ugao”, koja se kao novinarka bavila “aferom Ognjanovići” (roditelji preminule devojčice za čije lečenje je bila pokrenuta humanitarna akcija u Srbiji), ovo pismo je uklonjeno sa sajta. U međuvremenu su ga prenele razni nezavisni medijski portali i domaći blogeri i blogerke.

BaMU-69IgAAlXCG

Webcache verzija se nalazi ovde: http://webcache.googleusercontent.com/search?q=cache:qJDF-5yp6Q4J:www.b92.net/info/moj_ugao/index.php%3Fyyyy%3D2013%26nav_category%3D166%26nav_id%3D782848+&cd=1&hl=sr&ct=clnk&gl=rs a originalno pismo je bilo objavljeno ovde: http://www.b92.net/info/moj_ugao/index.php?yyyy=2013&nav_category=166&nav_id=782848 (sada tu stoji drugi tekst)

BaMCqoyCAAAUKqp

Po svedočenju samog autora pisma, Dušana Mašića: “Pismo sa sajta B92 skinuto je odlukom menadžmenta. Tekst pisma objavljen na Mondu uklonjen je na zahtev vlasnika – Telekoma.”

Prenosimo pismo u celosti:

Sanja, draga,

Nemoj da ovo pismo shvataš suviše lično, jer si ti samo posledica tragedije koja je zadesila novinarstvo u Srbiji. Uzroci su mnogo dublji i plašim se da ih ne bi razumela. Želeo sam da ti pišem već posle tvog prvog „teksta“ o porodici Ognjanović i parama koje su ostale na njihovom računu posle Tijanine smrti. Međutim, to bi se verovatno svelo na lične uvrede, slične onima koje su čitaoci tvojih „novina“ u svojim komentarima upućivali na adresu porodice koja je izgubila dete pre samo nešto više od četiri meseca. Zato sam rešio da još malo pratim tvoj „istraživački“ rad, a da u isto vreme pokušam da saznam kako bi medij poput BBC-ja propratio tu priču. Na taj način, možda ćete ti i tvoje „kolege“ naučiti nešto.

Da odmah budem jasan. Ja sa ponosom ističem da sam po zanimanju novinar ( i to iz Srbije) iako se već desetak godina bavim menadžmentom u medijima, a poslednjih 6 brinem o aktivnostima i razvoju BBC-ja najpre u Evropi, a sada na Bliskom Istoku i Zapadnoj Aziji. O mom novinarskom radu možeš da se raspitaš kod (malo)starijih kolega iz drugih redakcija (jer ih u tvojoj nema), mada je većina njih odavno izgubila profesionalnu bitku zahvaljujući „novinarima“ poput tebe. Ali, nisi ti kriva. Oni su.

Takođe, imao sam tu nesreću da proživim ono što proživljava i porodica Ognjanović. Od smrti moje jednogodišnje ćerke prošlo je već 10 godina i vreme tu dokazuje svoju relativnost. Kada se iz čistog mira zaplačeš u sred Pakistana, ili u hotelu u Muskatu (Oman) shvatiš da neke stvari nikada nećeš preboleti ma gde bio i samo je pitanje kako i koliko dugo ćeš živeti sa njima. Svako od „Ognjanovića“ se nosi sa tim na svoj način. Ono što želim da kažem je da nije samo Tijana žrtva u ovoj tragediji. Ona je stavila veliku tačku na svoj mali život, ali njena porodica, rodbina i prijatelji će celog života nositi taj ožiljak na svojim srcima. Da li se razumemo? Nije baš toliko komplikovano.

Da se sad vratim na tvoju „priču“. Pitanje šta se desilo sa parama koje su prikupili gradjani Srbije i regiona u nadi da će pomoći Tijani je sasvim legitimno. U javnom interesu je da se to sazna i tu nema nikakvih dilema. Ja sam u proteklih nekoliko nedelja razgovarao sa par najuglednijih i najuticajnijih BBC urednika na tu temu, sve u želji da ti napišem šta bi BBC uradio u tvom slučaju, a ne šta ja mislim da bi uradio. Primećuješ razliku? Novinar traži relavntne i kompetentne sagovornike da bi pronašao odgovore na pitanja koja zanimaju njegovu publiku.

Pošli smo od pretpostavke da si dobila informaciju iz banke da su pare podignute i da sad treba videti šta raditi sa tim. Zadatak novinara je da, kada dobije informaciju, istu proveri, a ne samo da je prenese. To znaju čak i oni koji ne rade u BBC-ju. Ovdašnji urednici su mi rekli da bi uradili 3 stvari: 1) pronašli drugi izvor 2) tražili dokaz za te tvrdnje i 3) uverili se da u dolaženju do tog dokaza nije prekršen ni jedan zakon koji bi eventualno mogao čitavu priču da obori na sudu. U slučaju da bilo koja od ove tri stvari nije urađena informacija o povlačenju para sa računa ne bi mogla da bude objavljena.

Šta bi onda bio sledeći korak? Da li bi BBC kontaktirao roditelje koji su ostali bez deteta? Lagao bih kada bih rekao da me pozitivan odgovor na ovo pitanje nije iznenadio. Javni interes nema kalendar. Naravno, sačekali bi da prođe sahrana, dali malo vremena porodici da tuguje, ali procena je da je četiri meseca sasvim dovoljan period. Pogotovo u uslovima ako bi se pokazala tačnom tvrdnja da je novac povučen. Pokušali bi da izbegnu direktan kontakt sa roditeljima. Zvali bi njihove rodjake, advokate, ljude koji su bili oko njih tokom kampanje prikupljanja novca….ali, ako bi bili sigurni da je novac podignut, potpuno je izvesno da bi kontaktirali i roditelje direktno.

Sve ovo se radi pre nego što je i jedno slovo objavljeno ili izgovoreno. Pokušali bi potom da pronadju neku organizaciju koja se bavi sličnim problemima (lečenjem dece u inostranstvu), razgovarali bi sa roditeljima koji imaju sličan problem (bolesno dete), ali ne sa ciljem da se od Ognjanovića uzmu pare, već da bi se pronašlo sistemsko rešenje koje ne bi bilo bazirano na medisjkim kampanjama i SMS porukama.

Ukoliko bi na kraju odlučili da objave ovu priču, sve to bi prvo moralo da prođe kroz ruke advokata, a saglasnost bi se tražila od samog uređivačkog vrha.

I ovde se slažu da je u pitanju veoma komplikovan slučaj koji sa sobom nosi mnogo moralnih, etičkih, legalnih i profesionalnih dilema. Ali, novinari i služe za to da se sa svime time izbore i da u interesu javnosti prezentiraju činjenice. Ma kakve i ma koliko bolne one bile.

Sanja, draga,…. šta si od svega ovoga ti uradila? Prateći tvoj slučaj video sam među komentarima na FB da se čak i tvoj muž gadi smeća od „novina“ u kojima „radiš“. Istina, kaže da si u pravu i da tu „ima nečega“, ali ja to ne mogu da tumačim drugačije osim podrške nekome sa kim živiš.

Ono što si ti uradila, čak i da su ti namere bile najbolje, je sledeće: 1) Stavila si porodicu Ognjanović na stub srama i izložila ih najgrubljim pretnjama i uvredama, 2) Povredilila si sve koji su želeli da zadrže Tijanu u najboljoj mogućoj uspomeni i 3) Prekinula si i obesmislila svaku buduću akciju prikupljanja novca za neko bolesno dete. I sve to na osnovu, kako sada stvari stoje, potpuno POGREŠNE informacije.

Žao mi je što UNS i NUNS (čiji sam jedan od osnivača) nisu našli za shodno da povodom ovog slučaja organizuju razgovor sa urednicima medija i povedu raspravu o svim etičkim, moralnim i profesionalnim aspektima ove priče. Medjutim, kako su „novinari“ u tim „medijima“ poput tvog, novinari baš koliko su i „glumci“ u porno filmovima- glumci, onda profesionalna udruženja (ma koliko loša bila) nemaju sa kim da razgovaraju. Ja ipak radije kažem da su „Kurir“ i ostali- novine, baš koliko su Dafiment i Jugoskandik bili banke. Tako su se zvali, a radili su jedan sasvim drugi posao koji se pre ili kasnije svede na kriminal. Takvo je i ovo tvoje „novinarstvo“.

Sanja…..tvoje će ime ostati u potpisu možda najnemoralnije i najprljavije kampanje koja je vođena u tvojim „novinama“. To su, izgleda, u nekom trenutku shvatili i tvoji „urednici“, pa su krenuli da sve to potpisuju sa „Redakcija „Kurira““. U nadi da će svako od vas moći da mirno spava, (ne) svesni gluposti koju ste napravili. Ili, možda i dalje tvrdite da „ima tu nečega“?

Nadam da znaš još nešto da radiš u životu, jer ti novinar nikada nećeš biti. Možda bi i mogla, ali sada je već suviše kasno za to.

Ali, pre nego što , pre ili kasnije, odeš iz tog smeća od „novina“, probaj da preko cele naslovne strane objaviš samo dve reči: OGNJANOVIĆI- IZVINITE. Velikim slovima, što većim.

Možda ti oproste, ali te sigurno neće zaboraviti. Ni oni, ni ja, čije si ožiljke na srcu svojim pisanjem otvorila. Nikome ne treba želeti da ga nešto zadesi da bi mogao to da razume. Ne želim ni tebi.

Možda nećeš biti novinar, ali ćeš sa „OGNJANOVIĆI- IZVINITE“ pokazati da u tebi ima bar nešto malo ljudskog.

U nadi da ću i to dočekati…

Srdačno

Dušan

via Novosadsko Ubrojcavanje

Beda palanačkog filosofiranja

Otkud sad ova lamentacija na temu svezagađujuće kosmičke sile? Tema jeste univerzalna i takoreći univerzumska, ali povodi su krajnje lokalni… Evo za danas ova dva, a iz istog grada, iz “Subotice na severu Bačke” koja je, po velikom Zvonku Bogdanu, “srce pisme bunjevačke”. Meždu pročim, dakako. Nešto što se zove Treća Srbija, a što je (prevashodno) vojvođanski ogranak otpadnika iz Dveri (to otpadništvo je, da ne bude nesporazuma, tek pragmatično-interesno, a ne ideološko; u bitnom je sve to i dalje jedna te ista stvar), a što se već proslavilo po raznim paranormalnim fenomenima a la Andrej “mojne mala slikom da mi sekiraš Irineja, župnika i muftiju” Fajgelj, ovih se dana poizjavljivalo glede nekih “nemilih dešavanja” u Subotici. O čemu se radi? Pa, zapravo ni o čemu. Samo se Trećoj Srbiji nekako pričinilo da tamošnje vlasti i uopšte bitni “društveni faktori” nisu dovoljno ispoštovali (recimo, dodelom titula počasnih građana, imenovanjem po njima ulica, škola etc.) neke znamenite ljude rođene u Subotici ili nekako zaslužne za ovaj grad. Dovde je sve u redu, dešava se to, pa zašto se ne bi i Ukazalo Na Propuste? No, 3. S. ne bi bila ono što jeste da odnekud nije zaključila kako u svemu tome, gle, najgore prođoše pokojni uglednici “iz redova srpskog naroda”, a to dakako ne može biti slučajnost, batice… Pa dobro, banalna nacionalistička paranoja u kojoj uvek neki Drugi zakidaju neke Nas, toga smo se barem naslušali onoliko, jedan mentalni ispad više ili manje, vrlo važno… Da, ali sad tek sledi pravi šećerko: među tim nacionalno zakinutim vaskolikim Srbljem nadobudni Trećesrbijanci nabrojaše i Danila Kiša i Radomira Konstantinovića a tu, da prostite, vrag, đavo, šejtan i ordog odnose svaku šalu-komiku.
Izgleda da nikada ne možeš biti dovoljno mrtav da te nacionalisti ne bi i tako pokojnog prisilno mobilisali za njihovu stvar, da te ne bi svrstali u svoj tabor za plemenska prebrojavanja bez obzira na to što ceo tvoj život i delo svedoče da si bio na drugoj obali, suprotnoj od takvih poput njih, da si se na sve tebi dostupne načine borio protiv otrovne gluposti i banalnog (ali ne samim tim i bezopasnog) zla koje takva (ne)svest proizvodi i održava do u beskonačnost. To je, eto, cinični trijumf nacionalizma, sarkastično zapišavanje tvog groba suzama lažne ucveljenosti: za života si im nekako izmicao, a bogme su te znali i žestoko zapljunuti, ali sad si, eto, njihov, sad si najedared upotrebljivi binSr, korisna stavka u jednom skudoumnom i bednom prebrojavanju…
from Novosadsko Ubrojčavanje http://www.vreme.com/cms/view.php?id=1152687
via botovi

This ‘Jesus’ offends those only who robbed us :: Balkan Insight

“Today, a group of artists from Novi Sad continue Christ’s mission at a time when many have forgotten all about it. They are sacrificing their careers by cancelling their exhibitions at the Cultural Centre of Novi Sad, standing their ground against those who ridicule the secular nature of Serbian society.”
http://www.balkaninsight.com/en/blog/this-jesus-offends-those-only-who-robbed-us
from Novosadsko Ubrojčavanje http://www.balkaninsight.com/en/blog/this-jesus-offends-those-only-who-robbed-us
via IFTTT

Slučaj Jednog Dupeta

U toku 2013. godine u Novom Sadu obnovljena je istorijska zgrada popularnog naziva “Egység” (/ˈɛɟʃeːɡ/) što bi transkribovano na srpski jezik trebalo izgovarati kao “Eđšig”. Ova reč na mađarskom jeziku znači “jedinstvo“, dakle ovo je zgrada “Jedinstva”.

Od kad je zgrada obnovljena u Novom Sadu su razni političari bacili oko na ovu zgradu. Uporno se u njihovim izjavama ime ove zgrade preslovljava (a ne transkribuje ili ne daj bože prevodi) na srpski jezik. I zovu je nepravilno preslovljavajući “Eđšeg” a ne “Eđšig”.  Ovakvim preslovljavanjem na srpski jezik oni u sredini u kojoj se mađarski jezik govori,  zapravo izgovaraju nešto sasvim drugo!
“Eđ-šeg” zapravo zvuči kao sledeća sintagma na mađarskom jeziku:

“Egy sagg” /ˈɛɟːˈʃɛɡː/ – u prevodu “jedno dupe”.

Kako je do ovakvog propusta došlo, nikad nećemo saznati! Ko smatra da ovakav propust nije bitan i zašto se u javnom pisanju na srpskom jeziku i dalje insistira da se nakaradno prevodi ime ove zgrade, nikad nećemo saznati!

Ipak,  ne zaboravite da nasilje često počinje u jeziku! Posle vekova zajedničkog života u Novom Sadu, ipak je banalno što je ovde u pitanju i nasilje prema srpskom jeziku i njegovim pravilima, koliko i nepoštovanje mađarskog jezika.

Za one koji žele da čitaju tekstove sa pravilnim prevodima “Eđ-šeg”, pripremili smo nekoliko primera čitanja novinskih tekstova!

402 Nov. 22 15.05402 Nov. 22 15.02402 Nov. 22 15.06

Osim Novosadskih Novina – nisu pismeniji ni 021.

403 Nov. 22 16.53402 Nov. 22 16.53

U svemu ovome ih svesrdno podržava i nepismeni unos “Eđšeg” na Wikipediji na engleskom jeziku.

402 Nov. 22 15.36

Imamo i stranicu na Fejsbuku koja se bavila ovom zgradom.

403 Nov. 22 17.09

Ukoliko želite da nastavite da pravilno čitate nepismene novinske tekstove,

skriptu za čitanje možete preuzeti na ovom linku.

Lep pozdrav iz mašine!

402 Nov. 22 16.34 

Sinod Srpske pravoslavne crkve i avangardna poezija, 1922

1461760_1413945348840631_2059379511_n

Rastko Petrović:  SPOMENIK PUTEVIMA

Izveštavamo naše čitaoce u Novom Pazaru da je rukopis naših stihova, koji im je bio poslat, vratila novopazarska pošta bez ikakvog obaveštenja. Mi im te stihove šaljemo danas još jednom, a postaraćemo se da ispitamo zbog čega se ovako postupa sa našom emocijom, jer nam se čitaoci iz mnogih mesta žale da pesme ove teško a ponekad i nikako ne razumeju. Da li je to glupost naša ili njihova, ili uobičajena neurednost pošte!
U stvari raspisan je konkurs za najuspelije projekte preme kojima će se podići mnogobrojni spomenici: Spomenik Oslobođenje oslobodiocima; Kosovski hram kosovskim junacima; spomenik Osvete; spomenik Nepoznatome vojniku i jedan izginulima u Albaniji; i jedan rukopisima izgubljenim u Rusiji; i izmrcvarenim popovima; spomenik Zahvalnosti Velikome Kralju; spomenik Gordosti Velikome Vojskovođi (ali ko je taj vojskovođa? Da li Putnik ili Mišić? Ja glasam za putnika; prosto glasam za putnika i glasam za pijanicu). Dakle ovo neka je projekt
Za velikog Pijanicu
On je imao vizije besprimerne
Unutrašnje
Slinio je tako često
Sanjao o neiscrpnim bunarima punim vina.
Dakle ne zaboravima:
Izvesno jedan spomenik pijanici
A putniku takođe,
Jer uvide da će mu duh zapusteti,
Pođe u lov na vidike po svetu.
Šta mislite o spomeniku Putevima,
Jednom mladom časopisu? Očaran sam.
Tamnica za skretničare, tamnica za šefove stanica, tamnica za zakone protiv alkohola i za uredbe protiv skitnje i skitnica. Ljubav za manastire i za krčme, ljubavnike, ljubavnice, ljubav za krčmarice Janje, ljubav za Arnaute.
Bio sam tamo kad posle dugačkog govora digoše zastor. O lepote! Čega? Digoše zastor sa spomenika. Svi smo gledali sa nestrpljenjem. Kad: pa šta? Zar to! Oh bože milostivi! Smiluj nam se prečista; Makedonija me je ubila svojom velikom čulnošću i profesori svojom velikom logikom! Svoje sam noge i ruk poklonio anatomskim laboratorijumima; osta mi samo trup i glava, i jedna smešna misao: Otadžbina je ovo Jurnjava! Takvi su bili uzvici mase. Dakle digoše zastor.
Na velikoj mermernoj kocki samo jedna vaza puna svežega cveća i natpis:
OVAJ SPOMENIK ZA PILOTE ŠTO ODOŠE U AVIJATIKU I IZGIBOŠE IZ HEROJSTVA IZ DOSADE I IZ NAVIKE SLAVA IM
Slava. A gde je taj mladi arhitekta koji podiže remek-delo spomenik? Nestao? Ne! Kažu umro je nad samim projektom od jedne bombe, krvlju ga je pokapao: njegov učenik tek ga je dovršio. Njegovog učenika da izgrlimo: bratski; on je jedini što ga je video i on će nam dati poslednju njegovu reč.
Tako rešismo problem spomenika
I dovoljno monumentalno
I dovoljno kratkoveko
Da ne sputava buduće generacije.
Mornari što dremahu Mornari što su naročita
Na bezbroj žalova vrsta putnika
Kao divnu voćku iz vrtova
Uzbraše Hrista sa krsta
Tog divnog stabla u vrtu Epikura
Neka vrsta zeleno-sura
Sa belim prugama
Ah prugama nekim odlaze vozovi.
Zveri, ljubim te na tvoja usta krvava, na zube belo-čiste i oštre; na jezik iz kog gnoj i jed curi fosfornim plamenom, lepljivo pripijam svoj: a i on je zver i gnoj. Zver, razum grizuća besno, zver ljubav, zver noge neoprane, zver smrad pušeća, zver satanski prljava i vašljiva brada kaluđera. Seljanka iz blata plače: Spasi me, spasi, slatki braco moj! Ali i njen glas medni sikće kao u zmije. Kočijaš zubima na kaiše kida kožu vrancima. Zver crveni i režeći ud muškarca; trbug žene čitav uskomešali zverinjak. Zver most i zver drum, što rastrza žudnja; zver prostor i zver večnost.
Ljubim te na usta tvoja zažarena. Kao u uglevlje zamačem ti međ dojke ruku svoju. Ljubim te samošću svojom kurjačkom.
Onaj drugi projektovao Spomenik u pokretu na kolima upregnutim volovskim što odlaze. Na postamentu senovitom izvajao je Pobedu u snegu. Beše belje od ijednog mermera i hladnije još. Čim sunce i proleće dođe, spomenik će se otopiti sam i oteći poljanama u žuboru evokacija. Tako i treba poštovana ruljo, da se na Suncu svi spomenici otope, a ne da granitno prkose zubu vremena i da su nepomični. Neka ih mladež samo jednom vidi; dvaput? To je već odviše!
Mornari dođoše U zagrljaju skorelih ljubavnica
Zagljeni Čiji su trbusi
Popucali pod bičevima vetrova
Tako podlaci pa ipak evo zastiđeni
Žuto crnom pljuvačkom išpartana im lica
Od nikotina, bibera i olova
Oni žude šumu
Ah, u čudnom šumu gube se brodovi.
Genijalni besprimerni spomenik Kozmosu.
Gde je blistavi što ga je stvorio?
Nije li Gospod sam!
Nije li to zakon Njutnov ili Ajnštajnov!
Više se ne sećam. Rasejan. To.
Velika glumica (ne mimiskinja no velika Lepotica) došla je sasvim gola, sa zvezdama od zlatne hartije u kosi: predstavljaše crnomanjasti svod Noći. I zauze pozu Ogledanja (držala je ogledalo u ruci) pred ležećim Mladićem; njegova neukrotljiva čvrsta muškost tad bila je gordi stub Večnosti: vodoskok pred zvezdama. Taj je spomenik: Spomenik Obnavljanja i Preporađanja, Budućih Generacija, Plodnosti.
Dva automobila na velikom bulevaru sjuriše se jedan na drugog, i razmrskaše. To je Spomenik Katastrofa i Spomenik Pustolovina Uzvišena.
Na dnu okeana, dve krstarice spustivši mine uoči rata, položen je temelj Spomeniku Zveri Prostora i Zanosa. Jedan aeroplan lebdeći iznad njih obeležavao je visinu njegovu; i još to beše samo za prvi sprat, najviši će se peti do unutrašnjosti neba. Jedan dugi i zahuktali voz odnosio je plameni poljubac prosranim šumama i na viskokj santi što je plovila morski pas zaspali bio je Spomenik Ekspedicije uvek na sever, na sever uvek do u smrtnu večnost.
Nek živi sad plagijat! On plagira veliku misao Svemira; ukrao je sliku jednog ostrva pa je strpao u ovaj stih. Moja mati je ukrala sitni osmeh od mog oca: moja sudbina bi tada rešena na osnovu plagijata po slici božjoj. Tako rešavaju i problem svojine oni čije nećete nikada saznati ime, jer još na krštenju beše anonimno, samo zakačeno kao čiodom za njihov najsavršeniji plagijat: LIRIKE
Da, lirike
Naš Hrist sad u vrtu
Okrugao i crn od mahagovine
– muški mu znak dopire do kolena –
Sa očima belim: to je Crnac na rtu,
Koga je krstila zbog istine
Ljubavi cela vasiona.
Pije i pije, ah pije sa mornarima
Sam špiritus i milujući sve žene
Pod drvima priča o krvavim žalovima.
Sanjate li vi o ljubavnicama, moji prijatelji,
U vrtovima?

Skeniranje Milanke Brkić

Sami sebi daju dijagnoze! Fajgelj kaže da oseća “kao da je lud”, a Milanka kaže da sebe doživljava kao “nerazumnu”. Jer Milanka je ZAISTA i komentarisala “internet zajednicu” Novosadsko Ubrojčavanje.

Nedraga Milanka Brkić, da ti odgovorimo: mi sa tobom ne bismo sarađivali čak i da jesmo grupa građana. Nadam se da ti je sada laknulo.

I Milanka, ti jesi nerazumna jer se kao i ostali gradski partokratski poslušnici nalaziš na mestu odlučivanja – zakulisnom manipulacijom.
Zaista, samo nerazumna osoba može da ponavlja “Izlaganjem tog rada došli bismo u situaciju da KCNS zatvori vrata većinskoj grupi građana, odnosno ljudima koji se izjašnjavaju kao vernici.” “Vernici” kao “većinska grupa građana” nisu registrovani takođe, a sa njima “sarađuješ.”

“Moralnost je od najvećeg zančaja – ali ZA LJUDE a ne za BOGA.” (Albert Ajnštajn)

398 Nov. 22 11.13

“Jedini lek za sujetu je smeh, a jedina mana koja je za podsmeh je taština.” Henri-Louis Bergson

https://novosadskoubrojcavanje.wordpress.com/2013/11/22/skreniranje-milanke-brkic/

from Novosadsko Ubrojčavanje
via IFTTT