Doba narcisa | Peščanik

“Uveren sam da bi bio školski primer pleonazma reći da je ovo što navodim inspirisano ponašanjem srpskog premijera. Međutim, on ni slučajno nije jedini. Od indijskog predsednika Nerendre Modija, preko Vladimira Putina u Rusiji, Viktora Orbana u Mađarskoj, Matea Rencija u Italiji, mnogo, mnogo drugih političara, baš kako statistika tvrdi, krasi isti tip samozaljubljenosti. Narcisoidnost je u čvrstoj sprezi sa populizmom, pri čemu je granična linija to da je za narcisa ključna reč JA, a za populistu MI. Pritom je narcis iskren, a populisti emocija kolektiviteta služi za manipulaciju. Kod narcisa raspoloženja variraju u rasponu od besa do paćeništva. Jedan od najpoznatijih narcisa našeg vremana, italijanski bivši premijer Berluskoni, razvio je do savršenstva tehniku paćenika koga „nevinog proganjanju sudije, komunisti, centri svetske političke moći…“ – i to mu je dobrim delom pomagalo da dobija izbore. Pozivanje Aleksandra Vučića na zaveru OEBS-a, štampe, interneta i opozicije neizmerno liči na to.

Širenje teme i na druge državnike posledica je moje teške alergije na ono: „toga nigde nema“ – karakteristično čak i za naše obrazovane javne ličnosti, a što kao lakmus otkriva njihovu provincijalnu narcisoidnost. Ozbiljniji povod je učenje na primerima drugih. Iz bokora međunarodnih narcisa odabrao bih dve „komšijske“ ličnosti. Mađarski premijer Orban – mogao bi se uzeti kao primer mračnog ali uspešnog narcisa, dok bi italijanski premijer Renci, simbolizovao operetsku i ne naročito uspešnu varijantu.

Dva pomenuta modela mogu pružiti dosta paralela sa stanjem kod nas. Počnimo od kraja prethodnog pasusa. Ni naš narcis nema dostojnog protivnika, ne po rečitosti, toga ima na pretek, nego autaritativnog, a ne autaritarnog i sa partijom koja je u stanju da sprovodi ozbiljne poduhvate. Opozicija SNS-u je jednostavno nestala sa scene, bilo da je prešla u vazale, bilo da se sama urušila. Urušavanje opozicionih partijskih struktura nije tragedija koliko nagli pad opozicionog mišljenja. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da čak i oko poplava ogromna većina ispitanika smatra kako je ponašanje premijera „odgovorno (69%), odlučno (59%), državničko (50%)“, a negativne ocene su „nestručno (21%), neodgovorno (15%) i neiskreno (11%)“. Ubistvena je činjenica da, uza svu zadivljujuću aktivnost tviteraša, 58 odsto ispitanika veruje zvaničnim podacima. Dakle nacija poznata po onom „ko, jel ja“ našla je vođu kojem veruje bez zadrške. Praviti se da to ne primećujemo je glupo i neproduktivno.

Vučić je pri dolasku na vlast napadan masovno, često drekavo, neukusno i uvek neefikasno. Nema sumnje da je svojim „istorijskim“ ponašanjem zasluživao, prvo da se ne nađe tu gde je, a kad su ga slobodni izbori lansirali kao raketu, onda je ipak trebalo da slede oštre i utemeljene kritike. Neobuzdana i emocionalna, manje ili više inteligentna povika, samo mu jača poziciju kod birača, koji su najčešće na strani napadnutog. Inflacija (pa i napada na vlast) obara vrednost (kritike). Ona je i odraz nemoći.

…”
from Novosadsko Ubrojčavanje http://pescanik.net/2014/06/doba-narcisa
via botovi

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s