Kada nema dijaloga, to je nasilje

Spandau Ballet

Jednog kasnog post-izbornog proleća, pošto što su (očekivane) obilne padavine izazvale poplave u našoj zemlji, nastala je “sasvim neočekivana” poplava cenzure medija.

Pre nekoliko dana je na primer, prekinuta i jedna konferencija za novinare. Na njoj je na pitanja novinara odgovarao ministar prosvete, a potom je konferencija, odjednom grubo završena.

“Nema više pitanja!” – izgovara žena na podijumu stojeći pored ministra prosvete.

“Niste ispoštovali pitanja, idemo!” – u kadar ulazi Šef Kabineta ministra prosvete iznerviranog izraza lica.

“Zašto branite…sad ste vi veći katolici od pape…” – novinar izgovara ministru i Šefu Kabineta.

“Ne, nismo mi veći katolici od BATE…” – iznerviran još više tim poređenjem, zbuni se na kratko Šef Kabineta ministra prosvete, i dodaje “ZATO ŠTO SAM JA ŠEF KABINETA, drago mi je. IDEMO!”

“Ali mi retko viđamo ministra…” – novinar se požali Šefu Kabineta.

“Dobro, biće prilike…vi sa (jedne medijske kuće) možete da možete da dođete u Beograd kad god hoćete.” – odgovara mu Šef Kabineta i odbrusi novinaru šeretski: “Ok, ja sam kriv, MENE MRZITE, IDEMO!”

Rame uz rame sa ministrom

Upad u kadar

Nervozni ministar

Odmahivanje rukom

 

…Na usporenom snimku vidimo kako Šef Kabineta hvata za mišicu leve ruke ministra prosvete, te ga gura ka izlazu sa podijuma, dok ministar desnom rukom nesvesno sklanja svoju (nekada dugu, a sada kratko podšišanu) kosu prvo iza levog, a potom i iza desnog uha. Ovlaš potom, uz nevini i kiseli osmeh upućen novinaru, ministar kažiprstom podiže spuštene tanjušne naočari, ka vrhu nosa. Dok izgovara “JA sam KRIV, MENE MRZITE“, Šef Kabineta odmahuje ka novinaru rukom, i samozadovoljno se smejulji, gledajući u pod, da se, nedajbote, ne saplete, pred publikom.

Nespretni, trzavi balet.

Ovaj “ples” Ministra i Šefa Kabineta neodoljivo me podseća na prošlonedeljno Premijerovo šegačenje “Možda Ivica hoće nešto da kaže, haha!“, kada se Premijer suočavao sa “neprijatnim pitanjima” novinara.
Pitanjima na koja zapravo nema nameru da odgovori.
I onda pleše.

Beogradsko Ubrojčavanje

Ovaj “nastup” se desio u Leskovcu 11.06.2014. na konferenciji za štampu u vezi sa polaganjem male mature, gde su novinari želeli da od ministra prosvete Srđana Verbića saznaju “mišljenje o nezgodnim pitanjima”.
Ko je autoritativni mladi Šef Kabineta ministra prosvete? Zašto je tako prekinuo konferenciju onog momenta kada su ministru postavljena pitanja o plagiranom doktoratu ministra policije Nebojše Stefanovića?
Zato što je Šef Kabineta i došao tu zarad  kriznog “odnosa sa medijima“. Njegovo ime je Nemanja Đorđević i “prepoznajemo se” od ranije.

Novosadsko Ubrojčavanje

“Novosadsko Ubrojčavanje” je nastalo prošle godine kao građanska reakcija na zabranu izlaganja (cenzuru) jednog umetničkog dela u Kulturnom centru Novi Sad, u oktobru 2013. godine. Ovu gradsku instituciju kulture i dalje, uprkos brojnim ozbiljnim zloupotrebama ovlašćenja, vodi i uređuje  Dr Andrej Fajgelj, kadar Treće Srbije.

Početkom novembra prošle godine, uprkos građanskom, nestranačkom protestu jednog malog broja građana Novog Sada, na cenzuru nije reagovalaskoro nijedna državna institucija. Gradonačelniku smo džaba više puta pisali. Naš otpor cenzoru se uglavnom sastojao od postavljanja kreativnih slika u “pozi raspeća” na Facebook stranicu Novosadskog Ubrojčavanja, te pisanja kritičkih tekstova o potezima Dr Andreja Fajgelja i njegove “ubrojčane falange botova”. Održali smo samo jedan grupni protest ispred KCNS.

Kulturne politike

Niko od boraca protiv cenzure današnjeg “Beogradskog ubrojčavanja“ nije se tada puno obazirao na “novosadskog kulturnog diktatora“. Takođe doktor nauka, Andrej Fajgelj se, kao i mnogi naši režimski kadrovi danas, od svog postavljenja pokazao kao “izuzetan” u svemu.
Andrej Fajgelj je osim po “znanju mnogobrojnih mrtvih i živih jezika”, vraćanju “dostojanstva” ćirilici, promovisanju “posrbljavanja” jezika, bio “izuzetan” i po agresivnoj kontra-propagandi koju je pokrenuo u nameri da uplaši pa ućutka aktiviste. Nedeljama je pokušavao da nas diskredituje i prikaže “vandalima” i “nekulturnima”.
Stranica na fejsbuku koja je finansirana od Treće Srbije pod nazivom “Podrška Fajgelju…” je besomučno mamila svoju publiku, reklamirajući se po Fejsbuku. Varali su ljude željne Iphone telefona lažnim oglasima koji su im te telefone i slične nagrade “za lajk” obećavali. Naivni ljudi su svojim klikovima i lajkovima na ovakve oglase ustvari generisali potrebnu (lažnu) masovnu podršku za stranicu ovih sajber-propagandista.

Stranica je branila “uglednog-mladog-natprosečno-obrazovanog-čuvara-srpske-tradicije”, čiju su, zamislite, čak “porodicu napadali”! U tome joj je zdušno pomagao i portal Treće Srbije “Novosadske novine” kao i one kamere javne institucije KCNS-a, kojima su napravili snimke mladića koji se zevzeče i zapišavaju KCNS. Niko od zapišavača nikad nije priveden, niti tužen, a Fajgelj nikada nije tužio nikog za “proganjanje njega i njegove porodice”.

Nakon ovih osam meseci, s oduševljenjem mogu reći da je Novi Sad oduvek imao taj avangardni duh! Tradicija avangarde – skoro neprekinuta! Napredniji je bio Novi Sad  “još onomad” od sada već nedvosmisleno Naprednjačke Srbije! Građani “Vojvođanske Prestonice”, još prošle jeseni su “furali” jednog botobojažljivog cenzora, dok danas “Ubrojčani Beograđani” nisu još ni primećivali da se nebo “namrčilo od Zemuna” i da oblaci idu i ka nama!

To je sve bilo pre “Beogradskog Ubrojčavanja”  kao reakcije prolećne poplave cenzure…

Hoaksa našeg nasušnog daj nam danas

U to vreme, nakon što smo skoro mesec dana vodili medijski rat sa bot-armijom Treće Srbije, “naoružani” samo besplatnim društvenim mrežama, znanjem i kreativnošću, primetila sam jedan zanimljiv medijski “spin” u vezi sa “Razapetim Isusom“. Tako su tada novinari, preuzimajući Fajgeljovu retoriku uporno nazivali rad Danijele Tasić, iako se rad zaista zove “RECI:NOVAC”, i ustvari – ne predstavlja Isusa.

Naime, vest da je cenzurisani rad Danijele Tasić izložen na Oktobarskom salonu, pojavila se 6. novembra 2013., prvo na portalu B92, a potom i na novosadskom Radio 021 portalu (na kome i dalje stoji).

 

“Razapeti Isus”

Raspitujući se i pretražujući informacije o tome, došla sam do zanimljive objave na FB, koju je zaista mali broj ljudi video. Mia David je na svom privatnom profilu na FB, kao direktorka Kulturnog centra Beograd, napisala da joj laska da su autori ovog hoaksa (lažne vesti) izabrali baš nju i ustanovu koju ona vodi.

“Iskreno čestitam autorima ove akcije. Smatram da je ovakav vid borbe legitiman i osećam se počastvovanom što sam izabrana JA i kuća koju VODIM.”

Postavila sam na njenom postu nekoliko pitanja o tom vidu borbe – lažnim vestima protiv cenzure. Autor ove vesti je poslao “vest” novinarima B92, a oni su, željni klikova i prometa na sajtu, brže bolje neprovereno i objavili.

Na medijskom nebu Srbije svi se bave propagandom. Najbolje smo to znali mi, koji smo se tih dana borili sa sajber-propagandistima.

No, bez obzira na poslovičnu bezglavost “web novinara” koji su naseli na lažnu vest, opravdavanje ovakve “borbe protiv cenzure” hoaksima mi se činilo neozbiljno i vrlo “ležerno” i “prestonički”, pogotovo kada dolazi od direktorice koja nikada do tada, o cenzuri koja se desila u Kulturnom centru Novi Sad, nije javno progovorila u ime ustanove kulture koju vodi. Tek kada ju je lažna vest lično potakla da reaguje, direktorica KCB je napisala par rečenica na svom fejsbuk profilu koji se teško može nazvati “javnim glasilom”. Njen post ima oko 40. lajkova.

Mia David je počastvovana i čestita autoru ovog hoaksa, pa je tako uspela i da previdi i nekoliko za građane važnijih pitanja. Najvažnije je pitanje o odgovornosti direktora kulturnog centra. Ne zameram joj, legitimno je koncentrisana samo na svoju “kuću koju vodi”. Etika posla nalaže to da, čak i da je neko od kustoskinja prošlogodišnjeg OS želeo da uradi projekciju rada Danijele Tasić, ne bi to smeo da uradi bez izričite dozvole umetnice. Umetnicu niko nije pitao ništa. Nije je pitao ni direktor KCNS Andrej Fajgelj kada je napravio fotografiju njenog rada i okačio ju na svoj privatni FB nalog. Fajgelj je tada, u stilu sajber-tabloidnih botova, prekršio svoja urednička ovlašćenja u okviru gradske ustanove KCNS (nikada nije odgovarao za to) i izložio rad na uvid javnosti bez dozvole umetnice. Iskoristio je svoje malo bahato pravo diktatora koji se dočepao vlasti, da u “kući koju vodi” odgovara samo sebi i onima koji su ga tu postavili. A tu ga je, kao i ostale službenike – postavila partokratija.

 

Jer ja tako kažem…

Šta se to promenilo od jeseni 2013. i “cenzorčića” iz KCNS do proleća 2014. i #ULiceCenzuri ? Danas u medijskom ratu učestvuju kako sajber-falange stranačkih botova, tako i razni mini-moćnici poput Nemanje Đorđevića, pa sve do samog državnog vrha, do našeg “predsednika-žrtve” i “premijera-spasioca” Srbije. Nije to čudno. Država je zaposlila mnoge na “poslu očuvanja države“.

Ono što je meni čudno je to da je što ja znam da je autor hoaksa o “Razapetom Isusu na Oktobarskom salonu” niko drugi, nego, baš ovaj “JER JA TAKO KAŽEM” Nemanja Đorđević. Ovde možete videti ceo razgovor koji smo o tome preko fejsbuka vodili on i ja.

Autor hoaksa

Ja se neću baviti njegovom stručnom kompetencijom, karijerom, povezanošću sa ministrom Verbićem niti bilo kojim drugim aspektima njegovog novog “posla”. Mene zanima kako je Nemanja Đorđević koji je onako prekinuo konferenciju, bio u stanju da pre manje od osam meseci nešto ovako:

“Dakle, na istoj smo strani, borimo se protiv cenzure, ova virtuelna akcija na OS je iznedrila da se direktorka jedne prestižne manifestacije konačno javno izjasni o KCNS i cenzuri i nemamo ništa od toga što ćemo reći da je taj i taj pustio lažnu vest.”

 

Kako je taj Nemanja Đorđević koji meni ovo piše, danas sa državnom funkcijom u vlasti, u stanju da novinarima bukvalno zapuši usta?  Novinari žele da se Prestižni MinistarKONAČNO JAVNO IZJASNI O DOKTORSKOM RADU MINISTRA POLICIJE NEBOJŠE STEFANOVIĆA. Šta se desilo za ovih osam meseci tom Nemanji Đorđeviću, veštom “prevarantu novinara” ? Pa desilo mu se ZAPOŠLJAVANJE U DRŽAVNOJ SLUŽBI.

Pre osam meseci mi je Đorđević ponudio i “saradnju” i rekao je da “ima puno ideja“. Ipak, mene je odbila jedna njegova suštinska bahatost preko koje, ne mogu ni danas da pređem. Sadržana je u ovoj rečenici:

“Nije ni važno kako se rad stvarno zove dok god ga ljudi prepoznaju kao Isus, no čujemo se već. Bilo bi dobro možda obrisati post kod Mie kako bi smanjili vidljivost.”

Naravno da nisam obrisala post “kod Mie” u kojem ga navodim kao autora hoaksa.

Đorđeviću nije bilo važno kako se Danijelin rad zove, nije važno ni to što je mediokritetski direktor KCNSj, nazivajući rad “Razapetim Isusom” pokušao da spinuje u medijima “uvredu nanetu vernicima“, nije važno ni to što su ljudi izmanipulisani da misle da je u pitanju “predstava Isusa sa novcem u rukama”, važno je da MI RADIMO SVOJE SPINOVE koji za cilj imaju to da se BAŠ direktorica KCB “konačno izjasni” o slučaju cenzure.

A zašto ne i ministar kulture? Gradonačelnik? Ministar prosvete? Jer ja tako kažem…

 

Šefovanje u ministarstvu nije hoaks, Đorđeviću.

Najpozitivniji lik taj Verbić.

Pitam se da li će ovaj tekst podstaknuti  Nemanju Đorđevića  (@Akuzmatik) da ipak posavetuje ministra Verbića, da se KONAČNO IZJASNI O “POJEDINAČNOM” SLUČAJU MINISTRA POLICIJE i njegovog plagiranog doktorata? Nisam optimistična. Nije ovo hoaks a nije ni Đorđević nepromišljen.

Možda će makar novinari (B92), kojima je Nemanja Đorđević poručio: “Vi (sa B92) možete u Beogradu da dođete kad god hoćete” biti inspirisani ovom pričom o hoaks-propagandnim “hobijima” iz Đorđevićeve nedavne prošlosti, ili makar potaknuti njegovim stavom o naivnim i neprofesionalnim novinarima, te prihvatiti njegov poziv i pokucati mu na “Beogradski Kabinet”.

Dok do dijaloga ne dođe, nije važno što ministra policije zovu “Slina”… i mi smo Fajgelja zvali svakako, eno ga, živ i zdrav! Nije važno što aktiviste zovu budalama! Tek nekolicina nas je privođena! Uglavnom neki “nevažni ljudi” koji “nisu sa nama”. Nije važno ni što je ministar plagirao doktorat! Nije važno ni što mu je mentor na doktoratu najobičniji beskrupolozni prevarant i prijatelj korumpirane vlasti! Nije važno ni što Verbić kao “najpozitivniji lik u toj novoj vladi” – sada više definitivno nije dobro naelektrisan!

Prosvetli me:)

Važno je samo da se ONI koji su se sada dokopali vlasti – slučajno ne popadaju sa broda u poplavi pobune protiv cenzure.

I na kraju… Dragi Šefe Kabineta, sigurna sam da se ne poznajemo, ali TESLE TI, prosvetli me:“Kada nema dijaloga, to je nasilje?” 

@cyberwanderlust