e-novine.com – Cenzura nepostojeće misli

E-novine u svom poznatom maniru počeli su da “demistifikuju” razne potpisnike #ULiceCenzuri evo izašao je prvi deo. :O

U njemu su jako puno netačnih činjenica naveli (zanemarujemo tipični paranoidni konstruktivizam)… ali sve ukupno je jezivo glupo, bahato i tabloidno pljuvanje o blogerima i potpisnicima #uLiceCenzuri

Da li ovo nekog treba da UPLAŠI? HAHA!

from Novosadsko Ubrojčavanje http://www.e-novine.com/entertainment/entertainment-tema/105222-Cenzura-nepostojee-misli.html
via botovi

ODAKLE PRAVO? | B92 Blog

“Odakle pravo gospodinu Šabiću da komentariše odluku Apelacionog suda?”
To pitanje postavio je juče premijer Srbije, Aleksandar Vučić u emisiji “Stav Srbije”. Istina, nisam gledao emisiju ali pitanje sam morao zapaziti, jer su ga odmah preneli i brojni mediji. A i da nisu to bih morao zbog mnoštva poruka preko Twittera, DM-a, SMS-a… u kojima mi je, pored ostalog, skrenuta pažnja i na to da sam postao “državni neprijatelj No.1” čak i da “treba da se čuvam”.
Odmah da kažem, ne želim ni da pretpostavljam a kamoli da verujem da bi se premijer moje države mogao baviti organizovanjem kakvih neprijatnosti na moj račun, isto važi i za ljude iz njegovog neposrednog okruženja. Što se tiče mogućih aktivnosti na tom planu od strane premijerovih sledbenika u maniru “katolika većih od pape”, verujem da ih u očekivanim okvirima mogu podneti. Dakle, s tim u vezi nema problema.

….

Imali smo svojevremeno pokušaj da se sloboda izražavanja ograniči i u vezi sa radom pravosuđa u vidu krivičnog dela “nedozvoljeno javno komentarisanje sudskih postupaka” (čl. 336a KZ-a): “Ko za vreme trajanja postupka pred sudom, a pre donošenja pravosnažne sudske odluke, u nameri da povredi pretpostavku nevinosti ili nezavisnosti suda, daje javne izjave u sredstvima javnog informisanja, kazniće se zatvorom do šest meseci i novčanom kaznom.”
Taj pokušaj je bio totalno neuspešan, klasično “mrtvorođenče”. Od samog početka bio je oštro kritikovan kao preterano i rizično, demokratskom društvu neprimereno ograničavanje slobode izražavanja. Valjda je i vlast bila svesna toga, nikad ga nije primenila u praksi i konačno ga je pre nešto više od godinu dana i brisala iz KZ-a.
Ali čak da 336a KZ-a i nije brisan, da je na snazi on bi zabranjivao komentarisanje sudske odluke samo “pre donošenja pravosnažne odluke” i samo “u nameri da se povredi nezavisnost suda”. Ja sam komentarisao odluku KV Veća Višeg suda u Beogradu, donetu po žalbi pritvorenika, dakle, pravosnažnu sudsku odluku, i tu bi svaka priča o “protivpravnosti” morala da prestane. Da i ne spominjem, to da odluku uopšte nisam kritikovao, već sam o njoj govorio u sasvim afirmativnom tonu. Mislim da u drugačijem tonu i nije moguće komentarisati odluku o ukidanju pritvora nekog jedva punoletnog momka, zbog “izazivanja panike” u situaciji kad su iste ili slične “vesti” objavljivali visokotiražni mediji.
Komentarisao sam, ne, kako to premijer kaže, odluku povodom “pozivanja na razgovor ljudi koji su pronosili netačne informacije” (jer bih neke od njih da sam tužilac i sam pozvao na razgovor), nego odluku o ukidanju pritvora tih ljudi. Tu sam odluku označio kao dokaz da naši državni organi, bar u krajnjoj liniji, ne dozvoljavaju primenu najradikalnije mere, kakva je pritvor, protiv ljudi koji su osumnjičeni za zloupotrebu slobode izražavanja.
Siguran sam da ima ljudi kojima se odluka o ukidanju pritvora ne dopada. I siguran sam da treba da mogu, ako to žele, javno da kažu, a da ih niko ne pita – odakle Vam pravo?

from Novosadsko Ubrojčavanje http://blog.b92.net/text/24336/ODAKLE-PRAVO/
via botovi

Kratki zaključak o doktoru Mići od Maribora | Peščanik

Peščanik danas objavljuje integralni tekst mariborsko-kranjskog doktorata g. Jovanovića, koji smo mi pogledali samo ovlaš. G. Jovanović je u svom prepoznatljivom maniru slagao već u uvodu, u kome kaže kako je njegova „prva disertacija odbranjena na Londonskom univerzitetu 1983. godine“. Londonska laž g. Jovanovića dakle traje već više od 20 godina, a na njoj je sagrađen i Megatrend u Srbiji i njegova fiktivna imperija po inostranstvu. Po pečatu sa njene prve unutrašnje strane, mariborsko-kranjska disertacija zavedena je u biblioteci Univerziteta u Mariboru 18.7.1991. Valjalo bi proveriti i tačan datum same doktorske diplome i utvrditi da li je podlegala obavezi nostrifikacije, imajući u vidu da je 25.6.1991. Skupštine Slovenije proglasila nezavisnost od SFRJ. U svakom slučaju evidentna je ljubav prema nauci g. Jovanovića, koji je ovu disertaciju branio u Kranju dok je gorela Jugoslavija.

Mi se analizom ove disertacije nećemo baviti, jer smo g. Jovanoviću i njegovim pulenima posvetili već dovoljno svog vremena. Na časnim je ljudima akademske zajednice Srbije (i bivše Jugoslavije) da to učine, ako žele. Imajući u vidu prethodno iskustvo, ne bi nas iznenadilo da saznamo kako i mariborsko-kranjska disertacija obiluje plagijatima, nedokazanim hipotezama i drugim ozbiljnim nedostacima, ali to naravno ne možemo da decidno tvrdimo. Ukoliko neki vredni ljudi to dokažu, te u Mariboru pokrenu postupak oduzimanja doktorskog zvanja g. Jovanovića, mi možemo samo da obećamo da ćemo ih častiti večerom i bocom čuvenog vina Chateau de Bozhinoff (ili njegovog najbližeg ekvivalenta).

dr Marko Milanović i dr Miljana Radivojević

from Novosadsko Ubrojčavanje http://pescanik.net/2014/06/kratki-zakljucak-o-doktoru-mici-od-maribora/
via botovi

Doba narcisa | Peščanik

“Uveren sam da bi bio školski primer pleonazma reći da je ovo što navodim inspirisano ponašanjem srpskog premijera. Međutim, on ni slučajno nije jedini. Od indijskog predsednika Nerendre Modija, preko Vladimira Putina u Rusiji, Viktora Orbana u Mađarskoj, Matea Rencija u Italiji, mnogo, mnogo drugih političara, baš kako statistika tvrdi, krasi isti tip samozaljubljenosti. Narcisoidnost je u čvrstoj sprezi sa populizmom, pri čemu je granična linija to da je za narcisa ključna reč JA, a za populistu MI. Pritom je narcis iskren, a populisti emocija kolektiviteta služi za manipulaciju. Kod narcisa raspoloženja variraju u rasponu od besa do paćeništva. Jedan od najpoznatijih narcisa našeg vremana, italijanski bivši premijer Berluskoni, razvio je do savršenstva tehniku paćenika koga „nevinog proganjanju sudije, komunisti, centri svetske političke moći…“ – i to mu je dobrim delom pomagalo da dobija izbore. Pozivanje Aleksandra Vučića na zaveru OEBS-a, štampe, interneta i opozicije neizmerno liči na to.

Širenje teme i na druge državnike posledica je moje teške alergije na ono: „toga nigde nema“ – karakteristično čak i za naše obrazovane javne ličnosti, a što kao lakmus otkriva njihovu provincijalnu narcisoidnost. Ozbiljniji povod je učenje na primerima drugih. Iz bokora međunarodnih narcisa odabrao bih dve „komšijske“ ličnosti. Mađarski premijer Orban – mogao bi se uzeti kao primer mračnog ali uspešnog narcisa, dok bi italijanski premijer Renci, simbolizovao operetsku i ne naročito uspešnu varijantu.

Dva pomenuta modela mogu pružiti dosta paralela sa stanjem kod nas. Počnimo od kraja prethodnog pasusa. Ni naš narcis nema dostojnog protivnika, ne po rečitosti, toga ima na pretek, nego autaritativnog, a ne autaritarnog i sa partijom koja je u stanju da sprovodi ozbiljne poduhvate. Opozicija SNS-u je jednostavno nestala sa scene, bilo da je prešla u vazale, bilo da se sama urušila. Urušavanje opozicionih partijskih struktura nije tragedija koliko nagli pad opozicionog mišljenja. Istraživanja javnog mnenja pokazuju da čak i oko poplava ogromna većina ispitanika smatra kako je ponašanje premijera „odgovorno (69%), odlučno (59%), državničko (50%)“, a negativne ocene su „nestručno (21%), neodgovorno (15%) i neiskreno (11%)“. Ubistvena je činjenica da, uza svu zadivljujuću aktivnost tviteraša, 58 odsto ispitanika veruje zvaničnim podacima. Dakle nacija poznata po onom „ko, jel ja“ našla je vođu kojem veruje bez zadrške. Praviti se da to ne primećujemo je glupo i neproduktivno.

Vučić je pri dolasku na vlast napadan masovno, često drekavo, neukusno i uvek neefikasno. Nema sumnje da je svojim „istorijskim“ ponašanjem zasluživao, prvo da se ne nađe tu gde je, a kad su ga slobodni izbori lansirali kao raketu, onda je ipak trebalo da slede oštre i utemeljene kritike. Neobuzdana i emocionalna, manje ili više inteligentna povika, samo mu jača poziciju kod birača, koji su najčešće na strani napadnutog. Inflacija (pa i napada na vlast) obara vrednost (kritike). Ona je i odraz nemoći.

…”
from Novosadsko Ubrojčavanje http://pescanik.net/2014/06/doba-narcisa
via botovi

Цензура за почетнике

“Nova srpska cenzura nije zasnovana na goloj sili, upadima u medijske kuće, hapšenjima ili, ne daj bože, likvidaciji neposlušnih novinara. Izuzetaka od ovog „pravila“ je bilo (gašenje BK televizije, postavljanje bombe na sims D. Anastasijeviću npr.) ali su ona srećom sporadična i neuspešna.
Nova srpska cenzura zasnovana je na ekonomskoj kontroli medija, urednika i novinara. Ta kontrola je višeslojna i višeznačna, vojnim rečnikom rečeno – atakuje u više kolona i iz više pravaca. Njeni noseći stubovi su:

A) vlasništvo B) oglasi C) strah”

Dragi Ubrojčani, za bolje razumevanje upravljanja građanima (ne samo novinarima) putem “straha” preporučujemo vam za “lako letnje štivo” knjigu Filozofija straha pisca Laš Fr. H. Svensena (http://www.geopoetika.com/book.php?id=857)

O knjizi:

„U kulturi koja je na mnogo načina označena društvenom dezintegracijom, strah je nešto što nam je zajedničko, ugao shvatanja postojanja koji nas okuplja, jedno od osnovnih obeležja naše kulture. Strah je, bez sumnje, najvažnija roba koju masovni mediji iznose na prodaju, i njemu se dodeljuje sve više postora. Mediji nas bombarduju pričama o opasnim virusima, teroristima, pedofilima, nasilju, ekološkim katastrofama i zaraženoj hrani. Ljudi se plaše dok gledaju televiziju.
Ova knjiga je rezultat mog sve većeg gneva zbog toga što strah kolonizuje naš životni svet.”

Uloga medija u širenju straha samo je jedan segment ove izuzetne knjige koja se bavi strahom sa niza polazišta, od neurobiologije do fenomenologije. Autor ispituje kako je strah postao neka vrsta kulturne lupe kroz koju posmatramo svet, a strah i rizik, strah i poverenje, integrišuća uloga straha, upotreba straha u borbi protiv terora glavne su njegove teme. U završnom poglavlju Laš Svensen traga za odgovorom da li postoji izlaz iz straha i da li možemo da razrešimo atmosferu straha koja nas danas okružuje.

NE PRISTAJTE NA DRUŠTVENU KONTROLU PUTEM STRAHA!
from Novosadsko Ubrojčavanje http://www.bojanljubenovic.com/moj-stav/cenzura-za-po%C4%8Detnike/
via botovi

Deutsch-Serbische Beziehungen: Angela Merkel und Aleksandar Vučić am 11.06.2014

Novinarka iz Srbije pitala Vučića o cenzuri i plagijatu, nakon toga joj u ambasadi rekli da im se vise ne javlja za akreditaciju.
pogledati na 6 min i 50 sec.

a.v ije obavešten o plagijatu…
https://www.youtube.com/watch?v=_8SYqAK5yPY
from Novosadsko Ubrojčavanje https://www.youtube.com/watch?v=_8SYqAK5yPY
via botovi